Orbitalna bitka – Kina, BRICS i kraj američke svemirske dominacije?

BRICS Net i BRICS QUBnet su koncepti koji se sve više spominju u kontekstu pokušaja zemalja BRICS-a da izgrade alternativni globalni finansijski i tehnološki sistem – nezavisan od dominacije Zapada, posebno američkog dolara, SWIFT mreže i zapadnih tehnoloških monopola. Evo opširnog pregleda oba pojma:

BRICS Net – Alternativa digitalnoj infrastrukturi Zapada

BRICS Net je širi naziv za sveobuhvatnu mrežnu infrastrukturu koju zemlje BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika – a sada i Egipat, Iran, Etiopija i druge članice) pokušavaju da uspostave kao paralelni sistem Zapadnoj digitalnoj dominaciji.

Ključne komponente BRICS Net-a:

• Vlastiti internet čvorovi i DNS sistemi koji ne zavise od ICANN-a (koji je pod američkom kontrolom).
• Suvremeni sistemi digitalne komunikacije, uključujući:
• Enkriptovane aplikacije (kao što je ruski Telegram, kineski WeChat).
• Interni serveri za komunikaciju vlada i državnih sistema.
• BRICS Cloud infrastruktura – planovi za kreiranje zajedničke baze podataka, hosting rješenja i servera za razmjenu podataka između članica.
• Sigurnosni slojevi – razvoj vlastitih firewall sistema i cyber odbrambenih tehnologija kao odgovor na zapadne cyber prijetnje.

Ciljevi BRICS Net-a:

• Digitalna suverenost svake članice.
• Smanjenje oslanjanja na Google, Amazon, Microsoft i druge zapadne tehnološke gigante.
• Podrška financijskoj nezavisnosti, u kombinaciji sa alternativnim sistemima plaćanja.

BRICS QUBnet – Kvantna mreža BRICS-a

BRICS QUBnet je vizija kvantne komunikacione mreže koju razvijaju članice BRICS-a, posebno Kina i Rusija, a čiji je cilj:

“Stvaranje kvantno sigurne mreže razmjene podataka i komunikacija, otporne na sve oblike dešifriranja, uključujući buduće kvantne kompjutere.”

Što znači QUBnet

• QUB = Quantum Unified BRICS
• Net = Mreža sigurne kvantne komunikacije

Karakteristike QUBnet-a:

• QKD (Quantum Key Distribution) – koristi kvantnu mehaniku za razmjenu enkripcionih ključeva koji se ne mogu presresti ili hakovati bez detekcije.
• End-to-end kvantna enkripcija između državnih institucija.
• Potencijalno povezivanje nacionalnih CBDC sistema (Digitalni juan, Digitalni rubalj, itd.) u kvantno sigurni sistem razmjene.

Zašto je to važno

• Zapadne sile, posebno SAD i EU, rade na kvantnim kompjuterimakoji bi jednog dana mogli probiti klasične enkripcione standarde (RSA, AES…).
• BRICS QUBnet pokušava da unaprijed osigura kvantno-otporan sistem, kako bi se podaci i komunikacije među članicama BRICS-a zaštitile.

Geopolitički značaj BRICS Net i QUBnet

• Decentralizacija globalne moći – BRICS pokušava da razbije monopol Zapada nad internetom, cloud servisima, financijskim protokolima i informacijama.
• Kineska i ruska dominacija – Kina već ima najnapredniju kvantnu komunikacionu mrežu na svijetu (eksperimenti iz 2016–2023), dok Rusija ulaže u kvantnu sigurnost i energetski suverene servere.
• Podloga za dedolarizaciju – Ovi sistemi omogućavaju i razvoj paralelnih valuta i razmjenskih mehanizama mimo SWIFT-a i dolara.

Zaključak: BRICS Net + QUBnet = Temelj digitalnog multipolarnog svijeta

Dok Zapad forsira CBDC-e i totalnu kontrolu pod maskom digitalizacije, BRICS gradi alternativnu mrežu:

• Kvantno sigurnu.
• Suverenu.
• Decentraliziranu (u teoriji).
• Oslobođenu od dolara i nadzora američkih agencija (NSA, CIA).

Iako je još u fazi razvoja, BRICS QUBnet može postati srž buduće digitalne ekonomije zemalja u usponu – bilo kroz sigurnu razmjenu CBDC-a, komunikaciju lidera, vojnu i diplomatsku enkripciju, ili kao sigurnosna podloga za alternativne blockchaine.

Uloga Indije, Irana i Egipta u okviru BRICS Net + QUBnet sistema nije samo dodatna – već strateški ključna. Svaka od ovih zemalja donosi specifične geopolitičke, tehnološke i energetske adute koji mogu znatno doprinijeti formiranju nove digitalne i financijske arhitekture nezavisne od Zapada.

INDIJA – Digitalna suverenost i balans Istok–Zapad

Indija je najvažniji most između globalnog juga i Zapada. Dok sarađuje s SAD-om i EU na tehnološkom planu, sve više se približava BRICS inicijativama jer želi digitalnu nezavisnost.

Indijski doprinos BRICS Net/QUBnet

• Digital Public Infrastructure (DPI) – Indija je razvila sopstveni digitalni identitet (Aadhaar), platni sistem (UPI) i cloud rješenja – što može poslužiti kao model za druge članice BRICS-a.
• Tehnološki outsourcing – indijske IT kompanije poput Infosys, TCS i Wipro već razvijaju rješenja koja se mogu integrisati u BRICS Net.
• Kvante istraživanja – Indija intenzivno ulaže u QKD protokole i kvantne komunikacije kroz projekte sa IIT-jevima i DRDO (vojna istraživačka agencija).
• Diplomatski balans – Indija koristi BRICS kao alat protiv američke hegemonije, ali ne napušta ni odnose sa Zapadom. Time omogućava BRICS-u pristup globalnim tržištima kroz indijski kanal.

IRAN – Energetski epicentar i sajber saveznik

Iran je ključan za energetsku i sajber otpornost BRICS bloka. Ima višedecenijsko iskustvo u zaobilaženju zapadnih sankcija i razvio je unutrašnji internet (“halal net”) koji savršeno odgovara filozofiji BRICS Net-a.

Iranski doprinos BRICS Net/QUBnet

• Offline internet i nacionalna DNS rješenja – Iran već koristi sopstveni DNS sistem i ograničen pristup internetu, što je osnova BRICS suverene mreže.
• Razvoj CBDC-a i razmjena izvan SWIFT-a – Iran trguje sa Kinom, Rusijom i Indijom koristeći dvojne valute, stablecoine i zlatne razmjene.
• Napredne sajber jedinice – poznat po svojim sposobnostima u ofanzivnim i defanzivnim sajber operacijama, Iran može pomoći BRICS bloku u zaštiti infrastrukture.
• Geostrateška lokacija – smješten na raskrsnici Azije, Bliskog istoka i Evrope, Iran postaje logistički i komunikacioni čvorišteQUBnet mreže.

EGIPAT – Most Afrike i Arapskog svijeta

Egipat ima geostrateški značaj zbog kontrole nad Sueskim kanalom, i sve veću ulogu u afričkoj digitalnoj transformaciji.

Egipatski doprinos BRICS Net/QUBnet

• Telekom čvorište – Egipat je čvorište za više od 20 podvodnih internet kablova koji povezuju Evropu, Aziju i Afriku. To ga čini ključnim za izgradnju BRICS Net protoka podataka.
• Digitalna transformacija Afrike – kao lider na kontinentu, Egipat može služiti kao lansirna tačka BRICS tehnologija u afričke zemlje.
• Centralni partner za južnu Mediteransku zonu – u kontekstu suparništva sa NATO-om i EU, Egipat predstavlja alternativni savez za zemlje Sjeverne Afrike.
• Otvorenost prema kvantnim projektima i CBDC pilotima – egipatska centralna banka već istražuje digitalnu valutu, što ga stavlja u poziciju da eksperimentiše unutar QUBnet-a.

Zajednička snaga ove tri zemlje u BRICS Net/QUBnet sistemu:

Zaključak, Tri stuba nove mreže

Indija donosi tehničku sofisticiranost, Iran otpornost i energiju, Egipat geografsku i kablovsku dominaciju. U kombinaciji s Rusijom i Kinom – ove tri zemlje predstavljaju operativne stubove multipolarnog interneta, koji će u narednoj deceniji konkurisati SWIFT-u, Google-u, Microsoft-u i NATO sajber infrastrukturi.

Evo ažuriranog pregleda broja satelita u orbiti (podacima do sredine 2025. godine) za Kinu, Rusiju, Indiju i BRICS zemlje ukupno, uz napomenu da broj satelita brzo raste zbog geopolitičke utrke u svemiru.

KINA 🇨🇳

• Ukupan broj aktivnih satelita: oko 700+
• Vojni i bezbjednosni sateliti: ~250
• Komercijalni i civilni (npr. Beidou, komunikacioni, naučni): ~450
• Značajan projekat:
• BeiDou – kineski GPS sistem sa preko 60 satelita.
• Guowang (国网) – plan da do 2030. lansiraju 13.000 LEO satelita(konkurencija Starlinku).

RUSIJA 🇷🇺

• Ukupan broj aktivnih satelita: oko 170–180
• Vojni: ~100 (Glonass, Kosmos serije, elektro-opservacijski)
• Civilni i naučni: ~60–80
• Značajan projekat:
• GLONASS – ruski navigacioni sistem (25+ aktivnih satelita).
• Sphere – najavljen plan za ~640 satelita do 2030, ali razvoj usporen sankcijama.

INDIJA 🇮🇳

• Ukupan broj aktivnih satelita: oko 65–75
• Vojni i komunikacioni: ~25
• Civilni, naučni, meteorološki: ~40+
• Značajan projekat:
• NAVIC – indijski regionalni navigacioni sistem (7+ satelita).
• RISAT i Cartosat – za nadzor, poljoprivredu i klimatske podatke.
• ISRO razvija novu mrežu satelita za QKD eksperimente.

OSTALE BRICS ZEMLJE

Brazil 🇧🇷

• Aktivni sateliti: 20–30
• Fokus: agrikultura, ekologija (Amazon), komunikacije (StarOne sateliti)

Južna Afrika 🇿🇦

• Aktivni sateliti: 5–10
• Fokus: nanosateliti, obrazovanje, komunikacija

Iran 🇮🇷 (novi član)

• Aktivni sateliti: 6–10
• Fokus: vojni eksperimenti, lokalna komunikacija, izviđanje

Egipat 🇪🇬 (novi član)

• Aktivni sateliti: 3–5
• Fokus: edukativni i meteorološki sateliti

UKUPNO – BRICS ZEMLJE (2025):

• Zajednički broj satelita: oko 1.000–1.050 aktivnih
• U poređenju:
• SAD: preko 3.500 aktivnih satelita, najviše zahvaljujući kompanijama kao što su SpaceX (Starlink) i Amazon (Project Kuiper).
• EU (zajedno): oko 400–500

Geopolitički značaj

• BRICS zemlje intenzivno grade paralelne satelitske sisteme:
• Kineski BeiDou vs. GPS
• Ruski GLONASS vs. Galileo
• Indijski NAVIC kao regionalni izazivač
• Kvantna bezbjednost i QKD testovi (Indija, Kina) sve više uključuju niskoorbitalne satelite (LEO).
• Kina i Rusija već razmatraju “satelitski internet za BRICS” – nezavisnu mrežu bez učešća američkih ili evropskih operatera.

Sjedinjene Američke Države (USA) trenutno imaju najveći broj aktivnih satelita u orbiti, uz ogromnu prednost zahvaljujući SpaceX-u (Starlink), vojno-obavještajnim satelitima (NRO, DoD) i civilnim agencijama (NASA, NOAA). Kada uključimo i NATO saveznike koji sarađuju sa SAD-om i dijele infrastrukturu, broj postaje još impresivniji.

Evo detaljne procjene za 2025. godinu:

🇺🇸 USA (samo)

• Ukupno aktivnih satelita: preko 3.600
• SpaceX / Starlink: preko 5.500 lansiranih, od kojih je oko 2.800–3.000 aktivnih
• Vojni (DoD, NRO, USAF, USSF): oko 200–250
• Civilni (NASA, NOAA, ostali): ~100–150
• Komercijalni (Amazon, Iridium, Planet Labs, itd.): ~300–500

🤝 USA + NATO (UK, Francuska, Njemačka, Kanada, Italija…)

• Ukupno aktivnih satelita (NATO članice zajedno): oko 900–1.200
• Velika Britanija: ~200 (OneWeb + vojni + komercijalni)
• Francuska: ~90 (CNES + vojska)
• Njemačka: ~80
• Italija, Španija, Holandija, Norveška, Kanada: ~200 zajedno
• NATO zajednički sateliti (Alliance Ground Surveillance, SATCOM programi): nekoliko desetina, tačan broj je povjerljiv

🚀 SPACE X (Starlink projekat)

• Ukupno lansiranih Starlink satelita (do juna 2025): preko 5.500
• Aktivno u orbiti i operativno: ~3.000
• Plan do 2027: čak 42.000 satelita, prema FCC dozvolama
• Namjena: globalni internet, ali uz sve veće vojnog korišćenje (dual-use) – koristi se u Ukrajini, ali i za američke vojne jedinice (pod ugovorom sa DoD-om).

🛰️ UKUPNO: USA + NATO + SPACEX (2025)

• Aktivnih satelita ukupno: oko 4.500 – 5.000
• Operativnih i relevantnih za komunikaciju, navigaciju, nadzor i vojne potrebe: više od 3.500
• Udio SAD-a u ukupnoj svjetskoj orbitalnoj infrastrukturi: preko 55%

📌 Zaključak

Amerika + NATO + SpaceX imaju apsolutnu dominaciju u svemiru, i to ne samo u broju već i u:

• Tehnološkoj nadmoći (navigacija, nadzor, QKD eksperimenti)
• Globalnoj kontroli komunikacija i interneta
• Vojnoj upotrebi satelita u realnom vremenu (ISR – Intelligence, Surveillance, Reconnaissance)

U tom kontekstu, BRICS-ove inicijative (QUBnet, BRICS Net, BeiDou, GLONASS, NAVIC) nisu samo geopolitički otpor, već pokušaj izgradnje digitalne odbrane protiv orbitalne dominacije SAD-a.

Sve ostale zemlje svijeta (osim SAD-a, NATO članica, BRICS zemalja i Irana/Egipta) imaju zajedno ukupno između 500 i 800 aktivnih satelita u orbiti (procjena za sredinu 2025. godine).

📊 Detaljna procjena po grupama zemalja

Azija (izvan BRICS):

• Japan 🇯🇵: ~130–150 aktivnih satelita
• Vojni, naučni, komercijalni (npr. QZSS – japanski GPS)
• Južna Koreja 🇰🇷: ~40–60
• Vojni i komercijalni
• Izrael 🇮🇱: ~15–25
• Uglavnom vojni i špijunski sateliti (Ofek serija)
• Turska 🇹🇷: ~8–12
• Komunikacija, vojna nadzorna funkcija

Južna Amerika (izvan Brazila):

• Argentina 🇦🇷 (CONAE): ~10
• Čile, Kolumbija, Peru, Meksiko: zajedno ~10–15

Afrika (izvan Egipta, JAR):

• Nigerija, Alžir, Maroko, Kenija, Etiopija: ~10–15 ukupno

Bliski istok (izvan Irana, Izraela, Turske):

• UAE 🇦🇪: ~10 (npr. satelit Hope, nekoliko komunikacionih)
• Saudijska Arabija: ~8

Okeanija:

• Australija 🇦🇺: ~20–30 (uglavnom uz podršku SAD)
• Novi Zeland: ~5 (npr. Rocket Lab nanosateliti)

🔢 Ukupno:

🎯 Zaključak

U poređenju sa:

• USA + NATO + SpaceX (~4.750)
• BRICS zemljama (~1.050)

→ Sve ostale zemlje zajedno imaju manje od 15% ukupnog broja aktivnih satelita u orbiti.

Većina njih zavisi od:

• komercijalnih usluga stranih operatera (Starlink, OneWeb)

• satelitskog iznajmljivanja (leasing)

• partnerstava sa velikim silama (posebno SAD i Kina)

Od svih globalnih aktera, Kina trenutno pokazuje najveću stratešku efikasnost kada se uzmu u obzir:

• broj i vrsta satelita,

• uvezanost kvantne tehnologije sa svemirskim programom,

• i dugorošna vizija digitalno-suverene infrastrukture.

Analiza

🔬 1. Kvantna superiornost + svemirski program = Kina

Kvantna mreža (QKD + sateliti):

• Kina je prva zemlja na svijetu koja je uspješno demonstrirala kvantnu komunikaciju putem satelita:

• Satelit Micius (2016) izveo prvi QKD (Quantum Key Distribution) u svemiru.

• Već povezuje kvantne čvorove na zemlji sa svemirskim relejima, što je ključni korak ka neprobojnoj mreži podataka.

• Gradi QUBEC (Quantum Backbone for East China) – kopneno-orbitalnu mrežu kvantnih čvorova.

Svemirski program

• Kina ima:
• Vlastitu svemirsku stanicu (Tiangong)
• Napredan navigacioni sistem BeiDou (60+ satelita)
• Vojne satelite sa AI i kvantnim enkripcijama
• Plan za 13.000+ LEO satelita (GuoWang)

Zaključak za Kinu:

Kina je jedina zemlja koja već sad u praksi spaja kvantnu tehnologiju sa svemirskom nadmoći, a sve unutar suverenog, nezavisnog ekosistema.

Efikasnost: 9.5 / 10

🛰️ 2. SAD: Kvantni razvoj + orbitalna dominacija, ali fragmentacija

Prednosti:

• Najviše satelita u orbiti (zahvaljujući SpaceX-u)
• Najnapredniji kvantni kompjuteri (IBM, Google)
• Vrhunski univerziteti i DoD kvantni programi (DARPA, NIST…)

Nedostaci:

• Kvantne tehnologije nisu još integrisane u operativne svemirske misije
• Sistem je fragmentisan: privatni sektor (Google, Microsoft), vojska, univerziteti – ali nema centralizovane integracije kao Kina

Zaključak za SAD:

Tehnološka prednost postoji, ali bez integrisanog sistema poput kineskog. Kvantna infrastruktura postoji – ali još ne funkcioniše kao jedinstveni suvereni sistem.

Efikasnost: 8 / 10

🛰️ 3. Rusija: Vojni fokus, ali zaostajanje u kvantnom sektoru

Prednosti:

• Moćna vojna orbitalna mreža (GLONASS, špijunski sateliti)
• Uspostavlja suvereni internet + offline infrastrukturu
• Vojne aplikacije kvantne enkripcije (ograničeno)

Nedostaci:

• Ograničeni resursi i zapadne sankcije usporavaju istraživanja
• Kvantna tehnologija zaostaje za Kinom i SAD-om
• Projekat Sphere (LEO konstelacija) kasni

Zaključak za Rusiju:

Fokusiran na odbranu i suverenost, ali kvantna efikasnost još nije konkurentna.

Efikasnost: 6.5 / 10

🛰️ 4. Indija: Brzi razvoj, ali još u ranoj fazi kvantne/svemirske integracije

Prednosti:

• Nacionalni kvantni program i QKD istraživanja (IIT + DRDO)
• Vlastiti svemirski program i navigacija (NAVIC)
• Dobro balansira saradnju s obje strane (SAD/Kina)

Nedostaci:

• Još nema kvantno-satelitske veze u praksi
• Fokus još uvijek više na eksperimentima nego na operativnoj mreži

Zaključak za Indiju:

Ima ogroman potencijal, ali još ne koristi kvantne tehnologije u praksi.

Efikasnost: 6 / 10

📊 UKUPNA RANG LISTA EFIKASNOSTI (2025):

Više edukativnih članaka možete pronaći na našoj web stranici kanalu kriptoentuzijasti.io i diskord platformi discord.gg/kriptoentuzijasti

#Crypto #Bitcoin #BullRun2025

Interesantno za procitati: Nedostatak istraživanja Kripto dionice outperformaju altcoine XRP kriptovaluta: Ripple CEO tetovažom pokazuje “1000%” povjerenja

Zapratite nas na X-u: (15) Kriptoentuzijasti (@k_entuzijasti)

Petar Miljić

Finansije za narod