Da li si se ikada zapitao kako novac zapravo nastaje?
U svakodnevnom životu, većina nas pažljivo čuva svoj novac. Ako slučajno nađeš 10 eura na ulici, obraduješ se – jer novac je, navodno, težak za zaraditi i predstavlja rijedak resurs, zar ne?
Zapravo – novac nije ni težak za stvoriti ni rijedak.
I upravo o tome danas pričamo.
Što znači riječ “fiat”
Fiat dolazi iz latinskog i znači: „neka bude“.
Zato se kaže fiat-novac, što doslovno znači – „neka bude novac“.
I upravo tako funkcionira suvremeni novac.
Fiat je ono što danas većina država koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja – euro, dolar, jen…
To većina ljudi zna.
Ali ono što mnogi ne znaju jeste kako funkcionira fiat-sistem i tko zapravo kreira novac.
Tko zaista stvara novac
Najviša instanca u fiat sistemu je centralna banka.
Ona ima monopol nad valutom i može da izgovori to „fiat“ – neka bude novac – i jednostavno stvara novac iz ničega.
Često se greškom misli da država ima taj monopol.
Iako postoji snažna povezanost između vlade i centralne banke, tehnički gledano – samo centralna banka ima tu moć. (Složen odnos između države i centralne banke zavređuje poseban tekst.)
Dakle: centralna banka ima moć stvaranja tzv. centralnobankarskog novca. Ovaj novac se nalazi na računima poslovnih banaka koje takođe imaju svoje račune u centralnoj banci – baš kao što ti imaš račun u poslovnoj banci.
Vrste novca: Centralnobankarski i viralni
1. Centralnobankarski novac – novac koji postoji na računima kod centralne banke.
Samo centralna banka može da ga poveća.
Ako poslovna banka zatraži kredit, centralna banka stvara novi novac i upisuje ga na njen račun.
2. Viralni novac – to je novac koji ti vidiš na svom bankovnom računu.
Ali on nije stvoren od strane centralne banke, već od strane poslovnih banaka.
Kako banke prave novac iz ničega
Zamisli da želiš podići kredit za kuću.
Banka ti “daje” novac – ali zapravo ga stvara u trenutku kada ti odobri kredit.
To nije novac koji je netko drugi deponirao.
To je novac koji do tog trenutka nije postojao.
Banka ti ga samo upisuje kao iznos na račun – i u tom trenutku, stvoreno je novi novac. Naravno, moraš ga vratiti – sa kamatom.
Što centralna banka kontrolira
• Minimalne rezerve: Banke moraju držati mali postotak od ukupnih depozita na računu kod centralne banke.
Ako banka upravlja sa 2 milijarde eura i minimalna rezerva je 1%, mora imati 20 miliona na računu kod centralne banke.
• Referentna kamata (leitzins):
Centralna banka određuje kamatnu stopu po kojoj pozajmljuje novac poslovnim bankama – što direktno utječe na cijene kredita za građane i firme.
Zašto je ovo bitno
Zato što većina ljudi vjeruje da banke samo pozajmljuju ono što netko drugi već ima.
To je mit.
U stvarnosti, većina novca u opticaju je stvorena kroz bankarske kredite.
To znači da suvremeni novac nastaje kroz dug.
A pošto svaka kreacija novca stvara i kamatu – dug u sistemu uvijek raste.
Zaključak
• Novac koji čuvaš svakog dana nije stvoren od strane države.
• Većina novca ne postoji u fizičkom obliku.
• Banke prave novac iz ničega – kroz kredite.
• Inflacija i kamate su direktna posljedica ovakvog sistema.
Ne zaboravite: budućnost se ne gradi kad svi već znaju za nju – već onda kad je vide samo rijetki.
🔥 Budućnost pripada onima koji misle dugoročno. 🔥
Jedno je sigurno – budućnost kripta neće biti dosadna!
Više edukativnih članaka možete pronaći na našoj web stranici kanalu kriptoentuzijasti.io i diskord platformi discord.gg/kriptoentuzijasti
#Crypto #Bitcoin #BullRun2025
Interesantno za pročitati: Novac. Moć. Ljubav. Ali prvo – vodi svoj put.
Zapratite nas na društvenim mrežama
Zapratite nas na EtherX – socijalna društvena mreža napravljena od Kriptoentuzijasti
Zapratite nas na X-u: (15) Kriptoentuzijasti (@k_entuzijasti)
Hvala
👍🏻